Treba li taj AUTORITET da se ima kad već hoću psa?

Od nematerijalnih stvari...ljubav i autoritet, jel tako? 

Kad si trener i vlasnik sa psom ti dođe na sastanak, ono što prvo zapaziš jeste da li taj neko voli svog psa, a odmah zatim sledi procenjivanje koliko taj pas poštuje biće svog vlasnika.

Za ljubav psa ti ne treba obuka, dok na tvoj ugled u očima psa - obuka itekako može da utiče. 

Prilikom obuke uče se osnovni principi nametanja volje svome psu. Savremene metode dresure podrazumevaju "nametanje volje" u kontekstu saradnje sa psom a nikako konstantne prisile. Takvim pristupom ostvaruje se zdrav i stabilan odnos gde pas smatra da je njegov vlasnik vredan poštovanja a ne poštuje ga isključivo zbog kaznene politike. Dakle vlasnik nastupa kao ispunjeni sportski trener a ne kao iskompleksirani vojni činovnik. 

Autoritet nad psom možemo tumačiti i kao samopouzdanje vlasnika - kao posledicu odsustva straha. Bilo da se bojimo okoline ili u najgorem mogućem slučaju da se bojimo svog psa pravićemo idealnu atmosferu za društveno neprihvatljivo ponašanje psa.

Ukoliko se bojiš svog psa - pas će to iskoristiti kao šansu za svoje napredovanje u čoporu. Najčešći problemi koji se događaju prilikom "napredovanja psa" jesu da te pas izazove režanjem kako bi utvrdio da li si vredan alfa pozicije ili, kao bolja okolnost da te apsolutno ne poštuje i ne sluša. Ukoliko se izazivanje psa završilo tvojim povlačenjem zbog ukočenosti od straha koji si pokušao da sakriješ - krajnji ishod te situacije uglavnom nije srećan. Pas te je prepoznao kao vlasnika koji ga se boji (nema autoritet) i njegova psihologija ne zna za drugačije uređenje nego da tobom vlada.

Drugi vid nesamopouzdanja jeste strah od okoline. Koliko god miroljubivog psa da imaš, tvoje psihičko stanje koje je u strahu praviće mu tenziju. Pre te njegove miroljubivosti primarna je odbrana svog čopora koji je u strahu. Ovakva pojava baš se prepoznaje kod pasa koji su takođe sledbenički nastrojeni - njihova stabilnost direktno zavisi od stabilnosti alfe koji ih vodi. Takvi psi, da bi prikrili svoje emotivno stanje, kuraže sebe prisustvom svog uplašenog vlasnika do granica histerije kako bi sačuvali čopor. Ko ne zna, takvog psa bi prepoznao kao hiper-agresivnog. Međitim taj isti pas u rukama nekoga ko vlada sobom, apsolutno se pretvara u mirnog sledbenika - tj. odlazi društvenoj ulozi koja mu pripada. Ukoliko se ovako bojimo a u našim rukama je pas čuvar - ovaj pas će raditi svoj posao prekomerno i prekovremeno. Možda ćeš se osećati sigurnije, ali i nad okakvim temperamentom ti je potreban autoritet kako bi ga smirio do društveno prihvatljivog ponašanja.  

Nivo našeg autoriteta pas prepoznaje zbog:

- Psihofizičke osobine vlasnika - tvoj karakter u velikoj meri utiče na tvoj društveni status. Držanje tela, boja glasa, nivo samopouzdanja pa čak i pol vlasnika jesu osobine po kojima pas sudi ima li dovoljno autoriteta kod tebe ili ne. Ovo su osobine koje psi značajnije bolje tumače od nas ljudi, i teško ih tu možemo prevariti. Kada kažemo "pol vlasnika", u proseku je fizičko telo muškarca nadmoćnije od ženskog tela. To je za psa osobina vredna poštovanja. Neko može provesti desetine sati na obuci sa psom a neko se može samo pojaviti i pokazati značajnu moć kontrole nad psom bez bilo kakve obuke. Tvoje biće je izvorna osobina - ona je za psa dominatna.

- Veštine vlasnika - nebrojano puta nam se dogodilo da nam višečlana porodica dođe na sastanak gde smo utvrdili da je pas favorizovao muškarca kao alfu, ženicu sluša samo kada se iznervira a sa klincima je pajtos. Zatim krene obuka koju ženica ponese na svojim plećima jer suprug radi a klinci su u školi, i po njenom završetku dobijemo totalno drugačije porodično uređenje sa psom. Dakle pas se značajno više okrenuo ženici i počeo da više ceni odnos sa njom. Savremena obuka je tako koncipirana da koristi inteligenciju vlasnika kao glavni potencijal. Sastoji iz mnoštva utakmica iz kojih ti kao vlasnik izlaziš kao pobednik zbog svoje mudrosti a manje zbog svoje nadmoćnosti. Ovaj pristup omogućava i vlasnicima da sa manjkom autoriteta ipak dosegnu nivo za dobro vođenje psa. Zapamti, tvoje tehnike, oprema, srtpljenje i upornost jesu suptilniji oblik tvoga autoriteta nad psom.

- Odabir psa - gore navedenim možeš sebi pomoći tako što ćeš birati neke od prekultivisanih rasa (bigl, retriver, ptičar, bokser...) kod kojih će se manjak tvog autoriteta manifestovati u neposlušnosti tebe a ne i u dominaciji. Na neposlušnost možeš odgovoriti treningom i velikim broja ponavljanja, a na dominaciju i odmeravanje ne. Moraš znati da si odabirom rase prognozirao prirodu psa pri sazrevanju. Ovo nije egzaktna nauka i možeš i tada pogrešiti. Možeš imati namaznijeg rotvajlera i najkrvoločnijeg frenčija. Ali znaj da ćeš šanse za grešku smanjiti na mimimum ako si istraživao o rasi i sa pažnjom birao odgajivača. Kada kažemo "prekultivisane rase" mislimo na pse kod kojih je odnos sa čovekom oplemenjen maksimalno. Odnosno da njihova svrha podrazumeva aktivnosti koje isključivo sarađuju sa čovekom a ne i da se sa njim konfrontiraju.

Sve u svemu, šta god da si na kraju odabrao trebaš da se edukuješ o adekvatnoj komunikaciji sa psom kako bi pas imao što adekvatnije društveno uređenje koje će ga činiti ispunjenim i stabilnim.